Strukturiranje priče orijentisane na rešenja
-
I. Uvod (30m)
- Kako da znam da je to novinarstvo orijentisano ka rešenjima (SJ)?
- Kako da znam da nešto NIJE novinarstvo orijentisano ka rešenjima?
- Zašto novinarstvo orijentisano ka rešenjima?
- Koju vrstu uticaja može imati novinarstvo orijentisano ka rešenjima?
- Novinarstvo orijentisano ka rešenjima u vašem procesu rada?
-
II. Osnovno izveštavanje (60m)
- Koraci za kreiranje priče orijentisane ka rešenjima
- Pronalaženje priče orijentisane ka rešenju: Uvod
- Instruktivno izveštavanje o neuspehu
- Delovi
- Uključivanje pristupa ka rešenjima u kratke priče
- Novinarstvo orijentisano ka rešenjima unutar roka
- Novinarstvo orijentisano ka rešenjima i istraživanje
- Provera priče orijentisano ka rešenju: Uvod
- Dobre priče o rešenjima…
- Vođenje intervjua za priču orijentisanu na rešenja?
- Predstavljanje priče orijentisanje na rešenje: Uvod
- Kako da uobličite predlog vase priče
- Uvođenje orijentacije ka rešenjima u vašu oblast
-
III. Osnove pripovedanja (30m)
- Strukturiranje priče orijentisane na rešenja
- Vrsta priče: Pozitivna devijacija
- Vrsta priče: Velika nova ideja
- Vrsta priče: Eksperiment u toku
- Vrsta priče: Transformacija lokacije
- Junaci protiv likova
U osnovi, novinarstvo orijentisano ka rešenjima je samo dobro novinarstvo. Mada, priče o rešenjima su često strukturirane malo drugačije. Ta razlika je dovoljna da bude obeshrabrujuća za novinare koji su navikli na tradicionalno novinarstvo. Dakle, u ovom odeljku objašnjavamo četiri tipa strukture priča orijentisanih ka rešenjima: onu koja istražuje pozitivnu devijaciju, onu koja objašnjava veliku novu ideju, onu koja govori o eksperimentu u toku i onu koja istražuje kako se lokacija transformisala.
„How Rochester Responded to its Lead Poisoning Problem“, koji se u seriji tekstova „Toxic Neglect“ u Cleveland Plain Dealer-u pojavio u oktobru 2015, istražuje „pozitivnu devijaciju“: Ročester, Njujork. Priče o pozitivnoj devijaciji, uključujući i ovu, često sadrže tajni sastojak. U ovom slučaju, autori Rejčel Disel i Bri Zeltner (Rachel Dissell & Brie Zeltner) kažu: „Ono što izdvaja pristup Ročestera od drugih gradova koji se bore protiv trovanja olovom kod dece je jednostavno: Grad je odlučio da traži olovo u iznajmljenim domovima, umesto da čeka da se dete otruje“. Priča se takođe oslanja na podatke koji pokazuju uspeh Ročestera, koji su takođe jedna od osnova ove vrste novinarstva.
„For some, prenatal care is a community affair“, dovodi u pitanje tradicionalno shvatanje prenatalne nege. Ovaj multimedijalni serijal „Ninth Month“ koji je objavljen na Public Radio International-u, prati grupni prenatalni program koji se zove „Centering Pregnancy“. Napisala ga je Šuka Kalantari (Shuka Kalantari). Kao i kod mnogih priča orijentisanih na rešenja koja istražuju velike inovativne ideje, Kalantarijeva počinje predstavljanjem onoga što program nudi. Zatim se vrać́a na ono što predstavlja problem (u ovom slučaju depresija kod trudnica imigranata iz Latinske Amerike u Kaliforniji) i kako ovaj program pomaže u rešavanju tih problema.
Ponekad novinari imaju priliku da izveštavaju o programu koji je u toku i koji ima jasne prednosti i nedostatke. To je slučaj u „Less lecturing, more doing: New approach for A.P. classes”, koji se u martu 2014. pojavio u serijalu „Education Lab“ Sijetl tajmsa. Autorka, Linda Šo (Linda Shaw), prati novi način podučavanja napredne nastave u srednjim školama - konkretno, kojim se potenciraju grupni rad i debate u odnosu na standardnu nastavu. Eksperiment je još uvek u toku, a dosadašnji rezultati su raznoliki. Ona je dostupna za davanje informacija o ograničenjima ideje, ali takođe ne beži ni od toga šta ideja obećava. U poređenju sa strukturom „velike nove ideje“, ova vrsta priče obično sadrži malo više podataka i dokaza.
U avgustu 2014. godine, Kaiser Health News i NPR objavili su, „Wrestling With A Texas County’s Mental Health System”, u kom je objašnjeno kako je teksaški okrug Beksar, drastično promenio svoj pristup mentalnim bolestima. Članak objavljen u KHN-u napisala je Dženi Gold (Jenny Gold). Početak se odnosi na problem, a nekoliko redova ukazuje da se situacija uveliko poboljšala. Glavna promena koju je okrug napravio, objašnjava Goldova, je što su različita odeljenja spojlia fondove da bi se sakupila svoja sredstva za izgradnju „Centra za obnovu“. Dalje objašnjava kako centar radi, pouke koje pruža i koja su njegova ograničenja. Lokacije naglašene u ovoj vrsti priče mogu ili ne moraju biti „pozitivna devijacija“ u celosti, ali nude važne lekcije.
