Vođenje intervjua za priču orijentisanu na rešenja?
Novinar tradicionalista naučen je da izveštava kroz pet pitanja: ko, šta, kada, gde, zašto. Očigledno je da su to ključni elementi svakog istraživanja, bilo da izveštavate o sastanaku nastavnika i roditelja ili vazdušnom napadu.
Prilikom istraživanja uticaja i potencijala odgovora na društvene probleme, ključno je da novinari napuste osnovne okvire izveštavanja i uzmu u obzir neke od finesa uvođenja promena.
Pod pretpostavkom da ste već u nekoj meri proverili priču kako biste je predstavili (pogledajte odeljke o proveri i predstavljanju) vreme je da intervjuišete veliki broj zainteresovanih strana, uključujući ljude koji primenjuju rešenje, one na koje to utiče, kritičare, finansijere, akademsku javnost, i druge. Dok se pripremate za te intervjue, uzmite u razmatranje neka nove pitanjia koje ćete postaviti različitim stručnjacima:
Zamenite „Ko je uradio?” sa "Kako je uradio?"
U novinarstvu orijentisanom ka rešenjima nisu najvažniji hirovi i kvaliteti glavnog lika, već mudrost koja se prenosi i koja se nalazi u njegovim/njenim postupcima. Kako je mala organizacija izvršila revoluciju u načinu na koji grad reciklira svoj otpad? Koje su spore, sistematske korake preduzeli? Koje su pouke?
Neophodno je da duboko prodrete u detalje procesa koje ljudi koriste prilikom pretvaranja sjajnih ideja u stvarne, merljive uspehe. Ponekad će to odbiti vaše sagovornike - možda nisu navikli. Nastavite i dalje! Morate biti veoma pažljivi prlikom izvlačenja najvažnijih informacija o procesu ili će vaš sagovornik prećutati zaista briljantne detalje. Samo ako razumete srž odgovora, možete objasniti kako on deluje (ili ne) i preneti to znanje svojim čitaocima.
Pored „Koji su rezultati?“, pitajte „Koja merenja su najvažnija?“
Organizacije vas mogu zasuti brojevima, ali ako oni ne predstavljaju najključniju meru promene, mogu vas navesti na pogrešan put.
Pored „Šta stručnjaci misle?“, pitajte „Šta ljudi na koje direktno utiče ovaj model misle?“
Kad god je to moguće, vodite prave razgovore sa ljudima na terenu, a ne samo sa uobičajenim osumnjičenima (‘mozgovi’, profesori, idejni predvodnici).
Zamenite, „Da li funkcioniše?“ sa „Na koji način uspeva i na koji način ne uspeva?”
Društvena promena je složena. Naše izveštavanje bi trebalo da odražava tu složenost.